Predstavljamo LINog blog

Pojmovi vezani za software otvorenog koda, kao i besplatni software postaju sve više aktualni, a zajednice koje se okupljaju oko ovih termina aktivne su diljem svijeta, ali i na našim prostorima, iako u puno manjoj mjeri. U cilju promocije ovakvog software-a i zajednica koje se okupljaju oko njega, razgovarali smo s mladom ekipom koja stoji iza bloga pod imenom LINog. Dotaknuli smo raznih tema, od toga kako su došli do ideje o ovom blogu, preko toga koliko su ljudi upućeni  u zbivanja ovih zajednica, pa sve do problema piratstva, a vi pročitajte kakav oni pogled imaju na ove teme:

Na samom početku, možete li reći što je LINog i kako je nastao?

Ivan: LINog u osnovi predstavlja ideju koja okuplja autore sklone nezavisnom pisanju o svetu GNU/Linuxa. Pisanje koje se ne bi uklapalo i koje bi vrlo lako spamovalo ili “trolovalo” forume i zajednice moglo bi da nađe svoje mesto na našem veb mestu ukoliko ne narušava zdrave forme pisanja, moralnosti i open source puta.

Petar: Što se tiče naziva, u pitanju je sklop reči Linux i blog(weblog), LINog je prozivod ove dve reči. Ciljali smo kratak naziv koji se lako pamti. Inače, nas nekoliko entuzijasta i ,,svežih’’ blogera pokrenuli smo projekat u Srbiji po ugledu i ideji onog koji već duže postoji u Hrvarskoj (LZS – Linuks Za Sve). Cilj nam je i uvek će biti popularizacija ćirilice u IT svetu. Zato je i naš podnaslov ,,Linuks blog pisan ćirilicom’’.

Stanislav: LINog je blog o linuksu i o nama koji koristimo linuks. Linog je igralište za veliku decu.

Petar: Da, igralište za veliku decu. Iako postojimo već godinu dana, ipak smo mi još ,,mladi’’ blogeri. Još uvek smo u povoju, podložni stalnim izmenama i traženjem one prave forme, ali čini se da sve polako dolazi na svoje mesto.

S obzirom da se okupljate oko termina open source, znaju li ljudi na ovim prostorima što open source predstavlja?

Stanislav: Znaju, samo što ne znaju svi isto. Neki znaju da je to životni princip i način razmišljanja, a neki znaju da je to nešto misteriozno i neshvatljivo. I jedni i drugi veruju da su sve razumeli… 🙂

Petar: Zavisi i od sredine. Kada nekome ko ne zna za taj izraz, pomeneš slobodan softver, a onda dodaš i besplatan, iako nije akcenat na tome, samo da bi što više približio sagovorniku, ovaj pojam lako možeš dovesti do toga da isplivaju predrasude koje su vođene neobaveštenošću o slobodnom softveru. Da ne zaboravimo kakve prethodne reakcije izaziva pomen reči Linuks. Ali nije to ništa neobično niti je specifično samo za naše podneblje. To je opšte stanje u svetu. Mislim da se polako ta iskrivljena slika ispravlja.

Ivan: Iako je pitanje krajnje jednostavno odgovor bi mogao da bude krajnje komplikovan jer se lako pretvara u esej koji bi svoju snagu crpeo iz društvenih, moralnih, egzistencijlanih i finansijskih sfera jednog čoveka sa ovih prostora. Ako izuzmemo vic koji kaže “Da Bog da ti žena bila open source..” može se reći da generalno ljudi znaju o čemu se radi. Ako ništa drugo novije generacije profesora u školama makar provuku po koju reč o tome. Prvi korak ka prosvetljenju većine bio bi pobeda nad ustaljenim stavom da je nešto što je dostupno svima i besplatno obično i lošijeg kvaliteta, svaki sledeći korak nakon prvog bio bi lakši.

Linux zajednice na ovim prostorima: postoje li i kako egzistiraju?

Petar: Da, postoje. Najaktivnija je svakako Ubuntu LoZa (Lokalna Zajednica) Srbije koja ima i najviše registrovanih korisnika. Ubuntu važi za distribuciju sa kojom velika većina novih korisnika stekne prvo iskustvo kada je u pitanju GNU/Linuks. Stalno ima novih lica i onda forum izgleda veoma živo. Tu je naravno i Slekver Srbija. Forum postoji dugo, ali je pre par godina bio pred gašenjem. Međutim, našlo se par ljudi, ljubitelja najstarije žive GNU/Linuks distribucije, koji su se potrudili da sve ostane u životu i evo ga danas, potpuno obnovljen i zaživeo. Najmlađa zajednica je zajednica korisnika Arč GNU/Linuksa. Postoji od skoro i nadamo se da će zaživeti, jer u Srbiji postoji dosta Arč korisnika, ali su bili raštrkani po raznim forumima. Tako da sada mogu da se skupe oko ovog projekta. Pomenute, kao i druge, zajednice aktivno, koliko je to u njihovoj moći, odnosno moći njihovih članova (jer je sve organizovano na volonterskoj osnovi) doprinose popularizaciji slobodnog softvera u Srbiji. Pružaju potpunu podršku i tu su da uvek pomognu svima kojima je pomoć potrebna.

Jeste zadovoljni promocijom otovrenog koda i slobodnog software-a s obzirom da se ova problematika polako aktualizira?

Petar: Uvek može bolje i više. 🙂 U svakom slučaju, zajednice se trude koliko je u njihovoj moći da tu ideju rašire, putem predavanja, organizovanja InstallDay događaja i putem foruma. Značajan korak je organizovanje ekipe koja stoji iza LiBRE! časopisa. U pitanju je e-magazin koji je potpuno besplatan i koji popularizuje slobodan softver u naročitoj formi, u vidu časopisa koji se ,,štampa’’ u oba pisma, kao i u više formata. Tako da, kada uzmete u obzir sve to, ne može da se kaže da se u Srbiji ne popularizuje slobodan softver. Svi kojima je stalo do takve ideje – aktivno rade koliko mogu i koliko stignu. Obzirom da se sve to radi, još jednom ću reći, na volonterskoj osnovi – kako da ne budete zadovoljni. Niko ovde ne zarađuje od toga, mada bi to bilo jako lepo. Svi to rade jer vole i uživaju u tome.

Ivan: Dodao bih i da Ubuntu LoZa uvek stoji na raspolaganju svima kada je izvođenje prezentacije u pitanju pa se lako može dogovoriti predstavljanje open source softvera bilo da je u pitanju škola, događaj ili jednostavno okupljanje i želja za znanjem. Tim Ubuntu Srbije je aktivan po ovom pitanju i pruža sve što je u njihovoj mogućnosti, ali opet sve zavisi i od želje drugih da sami čuju i drugima omoguće.

Stanislav: E, ovako… Meni se u poslednjih godinu dana na poslu desilo da sam barem pet puta kolegama spasao pet dana ili mesec dana posla uz pomoć slobodnog softvera, bilo to uz pomoć LibreOffice paketa kada im “pukne” MS Office ili uz pomoć softvera koji može da reprodukuje ili koduje egzotične audio i ivideo formate ili jednostavno kada padne sistem, pa zavrtim neki linux live session da bih izvukao podatke. Čak se jednom desilo da je kolega hteo da mu ostavim Ubuntu na službenom laptopu, a drugi je hteo da proba Linux Mint. Za mene je to epic win!

Problem piratstva je veoma raširen, a veoma malo ljudi koristi besplatni software, kako to komentirate?

Stanislav: Lenjost? Indiferentnost? Patimo od nedostatka intelektualne radoznalosti (citiram našeg kolegu Uroša iz Ubuntu zajednice Srbije) i teško nam je da prihvatimo i najsitniju promenu. Sa druge strane, zlatno doba piraterije je iza nas. Postaje lakše informisati se o alternativama nego svući s interneta valjan crack! 😀

Petar: Ja bih uskočio ovde. Piraterija nosi u sebi plemenitu crtu. Cilj piraterije je deljenje informacija, deljenje znanja. Piraterija nije moguća u oblasti slobodnog softvera i uopšte u svim oblastima koje imaju veze sa slobodom razmena informacija (odavde ćemo isključiti projekte koji, iako koriste slobodna rešenja, su kreirani u komercijalne svrhe) jer su tu prisutne licence koje pirateriju potpuno onemogućavaju, odnosno obesmišljavaju. Sad dolazimo do onog dela gde vladaju restriktivne licence koje ograničavaju korisnika. Pošto je to široka tema, ja bih se zadržao na vlasničkom softveru i pirateriji u tom smislu. Prvo što je, kako kaže Stanislav, sve teže naći krekovane i pečovane verzije vlasničkog softvera, zaista ne vidim potrebu za cimanjem oko toga i instaliranjem gomile prljavog softvera. Pritom, nemati u vidu šta sve dolazi na vaš računar i šta to radi, zaista je besmisleno. Ipak, najveća prepreka je, pored predrasuda, nemanje volje za promenom i isprobavanjem novina. Korisnici idu linijom manjeg otpora, iako je to apsurd. Njima to ne izgleda tako. Do skoro se kao glavni nedostatak GNU/Linuks OS-a u odnosu na Vindouz isticala nemogućnost legalnog igranja komercijalnih igara. Sad ni to više ne pije vodu pojavom Stima za Linuks i portovanjem velikog broja igara na tu platformu. Dakle, sve što jednom prosečnom korisniku treba – sve mu je dostupno. Pružen mu je izbor, adekvatna alternativa, jedino je na njemu da donese odluku. Nikakvi izgovori više ne važe.

Što po vašem mišljenju Linux nudi u za razliku od vlasničkog software-a?

Stanislav: Pa, za početak, uživam kao malo dete svaki put kad uključim računar. Zabavno je. Gde je moj linuks tu je i gomila ljudi iz zajednice. Jako čudan, jako lep osećaj. Ne mora vlasnički softver po svaku cenu da bude loš, ali tu je princip – tako je kako je, koristi ili ostavi. Open source nudi alternativu: ne dopada ti se – modifikuj da ti se dopadne. A tako se stvari razvijaju i unapređuju.

Petar: Nudi potpunu slobodu. To je sad malo nejasno početnicima i potencijalnim preletačima kao i onim korisnicima koji nemaju nameru da ikad koriste slobodan softver. I nama je bilo u početku ali vremenom ti postane jasno. Onda vidiš koliko je to dobra i korisna stvar, naučiš da jedan sistem gledaš na potpuno drugačiji način, na ispravan način, naučiš kako sistem funkcioniše i kako može bolje. Slobodan softver ti pruža mogućnost da uvek budeš u toku šta sistem radi. Sistem malo ili ništa ne zahteva od tebe. Ovde korisnik upravlja sistemom, a ne sistem njime. Druga bitna stvar, nevezano za računare i sisteme, je izražena socijalna komponenta. U nekim situacijama se donekle ili potpuno promeni shvatanje nekih stvari. Sve je to zato jer je slobodan softver nastao iz jedne filozofije. Filozofija koja stoji iza slobodnog softvera je neraskidivo vezana za isti i lako primenjiva u životu. Naučiš da nešto stvoriš, naučiš da to bezuslovno podeliš sa drugima, naučiš da poštuješ tuđ rad, čak i kad se služiš tuđim produktima ili ih menjaš. Toga nema u vlasničkom softveru. Tamo se jasno pravi razlika između programera i krajnjeg korisnika. Korisnik dobije gotov proizvod. Teško može da stupi u kontakt sa programerom, da mu predloži određene izmene i slično. A mora da se obaveže da proizvod neće deliti dalje inače krši autorska prava programera.

I na kraju, kakvi su Vaši planovi za budućnost i gdje vidite software otvorenog koda na našim prostorima, može li zaživjeti na nekoj većoj razini?

Ivan: Od samog početka koračali smo malim stopama, planiramo da ovo malo što smo postigli učvrstimo i ojačamo radom na sopstvenom i kvalitetu samog Linoga. Dosta toga još imamo za nadoknaditi i ponuditi, dosta toga za vežbati i doprineti. Verujemo da je svaki doprinos koji se u ovom trenutno može iznedriti nezanemarljiv i da doprinosi svrsi i filozofiji otvorenog koda.

d.getElementsByTagName(‘head’)[0].appendChild(s);